Početna, Psihoterapija

Iracionalna i racionalna uverenja

Glavna razlika između REBT-a i drugih kognitivno-bihejvioralnih terapija je u tome što REBT veliku važnost daje uverenjima i filozofskoj raspravi iracionalnih uverenja. Prema REBT-u, uverenja su osnov klijentovih emocija i većine ponašanja, tj. uverenja utiču na to kako će se osoba osećati i ponašati u određenoj situaciji, a ne sama situacija. Dakle, reakcija osobe zavisi od toga, na koji način vidi određenu situaciju, tačnije da li se vodi iracionalnim ili racionalnim uverenjima.

Razlika između iracionalnih i racionalnih uverenja je u fleksibilnosti, logičnosti, realnosti uverenja i posledicama. Iracionalna uverenja su rigidna, nelogična, nisu u skladu sa realnosti i vode nezdravim emocijama i ponašanjima. S druge strane, racionalna uverenja su fleksibilna, logična, u skladu sa realosti i vode zdravim emocijama i ponašanjima.

U REBT-u razlikujemo četiti vrste iracionalnih uverenja i četiri vrste racionalnih uverenja. U nastavku su prikazane vrste iracionalnih uverenja i njihove racionalne alternative.

Continue Reading

Početna, Psihoterapija

ABC model emocionalnog poremećaja

ABC model emocionalnog poremećaja je ključni deo REBT teorije i prakse. U REBT-u, svaki problem se sagledava kroz ABC model.

ABC model emocionalnog poremećaja je šema koja pokazuje na koji način naši misaoni procesi dovode do emocionalnih poremećaja.

 

STRUKTURA ABC MODELA:

Continue Reading

Početna, Psihoterapija

Zdrave i nezdrave emocije

Negativna emocija (ljutnja, tuga, strah…) je zdrava posledica negativnih događaja, dok je pozitivna emocija (radost, zadovoljstvo…) zdrava posledica povoljnih događaja. Ako bi osoba doživljavala sreću, radost ili ravnodušnost na negativne događaje, to bi se smatralo nezdravom reakcijom.

REBT teorija govori o dve vrste negativnih emocija i to o zdravim (funkcionalnim) negativnim emocijama i nezdravim (disfunkcionalnim) negativnim emocijama. Continue Reading

Početna, Psihoterapija

Socijalna anksioznost – Socijalna fobija

 

Socijalna anksioznost (socijalna fobija) predstavlja strah od socijalnih situacija tj. situacija koje uključuju druge ljude. Osoba koja ima socijalnu anksioznost doživaljava izražen i uporan strah da će biti procenjivana od strane drugih ljudi ili da će se osramotiti pred drugim ljudima zbog svog ponašanja ili svojih vidljivih simptoma anksioznosti.

Continue Reading

Početna, Psihoterapija

Kako vežbati mišićnu relaksaciju – Progresivna mišićna relaksacija

Progresivna mišićna relaksacija (PMR) je vežba koja opušta vaš um i telo tako što prvo dolazi do stezanja određene grupe mišića, a potom do opuštanja. Na ovaj način – postepenim stezanjem a potom opuštanjem svih grupa mišića, dolazi do stanja duboke opuštenosti.

Mišićna relaksacija je posebno preporučljiva za ljude koji su pod stresom, anksiozni su, imaju stalnu napetost tela pogotovo u delu mišića vrata i ramena. Takođe je preporučljiva za osobe koje imaju tenzione glavobolje, visok krvni pritisak, bolove u leđima, ukočenost vilice, nesanicu…

Ako se redovno vežba progresivna mišićna relaksacija dolazi do ublažavanja anksioznosti, smanjenja broja i trajanja napada panike, poboljšava se koncentracija, čak može dovesti do toga se se smanji doza lekova protiv anksioznosti. Continue Reading

Početna, Psihoterapija

Duboko disanje – vežbe disanja kao vid relaksacije

Duboko disanje (dijafragmalno disanje, abdominalno disanje, umirujuće disanje) jedan je od vidova relaksacije koji možemo primeniti kada smo anksiozni ili pod stresom.

Dubokim disanjem možemo smiriti ubrzan rad srca, stabilizovati krvni pritisak, smanjiti napetost i dovesti do opuštanja.

Duboko disanje je način disanja koji mnogi od nas ne praktikuje spontano kada smo napeti, a neki čak i u opuštenom stanju dišu plitko. Ljudi skloni anksioznosti i strahovima obično dišu plitko, za razliku od ljudi koji su opušteniji koji dišu sporije i dublje. Continue Reading

Početna, Psihoterapija

Šta je anksioznost?

Uopšteno rečeno, anksioznost predstavlja reakciju tela na stresnu, ugrožavajuću ili nepoznatu situaciju. Anksioznost je sastavni deo života. Svi ponekada brinemo da li ćemo položiti ispit, kako ćemo proći na intervjuu za posao, da li ćemo nešto završiti na vreme.

Ova vrsta brige je negde zdrava jer nas podstiče da uložimo dodatni napor i da postignemo bolje rezultate. Ali kada ova briga ili bolje rečeno zdrava zabrinutost postane anksioznost (poraste, traje duže i ometa nas) onda možemo govoriti o anksioznim poremećajima. Continue Reading