Generalizovani anksiozni poremećaj – 5 načina kako možete pomoći sebi

Da li intenzivno brinete o nečemu što ima male šanse da se dogodi? Da li se osećate napeto i anksiozno svakodnevno, a nekada i bez razloga?

Svi brinemo s vremena na vreme, ali ako imate intenzivu brigu koju ne možete kontrolisati, koja utiče na Vaše svakodnevno funkcionisanje i zbog konstanstne brige ne možete da se opustite, moguće je da imate generalizovani anksiozni poremećaj. Hronična briga je mentalna navika koja može biti prekinuta i možete naučiti da se umirite i opustite.

More...

Šta je generalizovani anksiozni poremećaj

Generalizovani anksiozni poremećaj (GAP) je stanje koje karakteriše dugotrajna i intenzivna anksioznost koja se manifestuje napetim iščekivanjem budućih događaja, preplavljujućom strepnjom, zabrinutošću, kao i karakterističnim telesnim simptomima. Sve navedeno dovodi do intenzivne patnje osobe i problema u svakodnevnom funkcionisanju.

Ovaj poremećaj je čest, ali tek trećina osoba zatraži pomoć. Javlja se obično u drugoj ili trećoj deceniji života, češće kod osoba ženskog pola. Obično mu prethode nepovoljni ili traumatski životni događaji.

Na nastanak generalizovanog anksioznog poremećaja utiču biološki, psihološki i socijalni faktori.

Simptomi generalizovanog anksioznog poremećaja

Da bi se sa sigurnošću reklo da neko ima generalizovani anksiozni poremećaj potrebno je da kod osobe bude prisutna intenzivna, preterana, onespoobljavajuća briga ili strepnja koja se odnosi na više tema i koja traje više meseci. Pored toga potrebno je da su prisutni i neki od sledećih simptoma:

  • nervoza,
  • mišićna napetost,
  • uznemirenost,
  • otežana koncentracija,
  • razdražljivost,
  • lako umaranje,
  • ubrzan rad srca,
  • glavobolje,
  • problemi sa spavanjem.

Zbog sličnosti simptoma, pre postavljanja dijagnoze generalizovanog anksioznog poremećaja, potrebno je isključiti druge psihičke ili organske poremećaje.

Iako je glavni simptom GAP-a, briga, većina ljudi prvo primeti nelagodnost u telu zbog koje odlaze kod lekara kako bi proverili da nemaju problem sa srcem, želudcem, crevima...

Važno je znati da je normalno da osoba više brine kada se suočava sa važnim promenama, teškoćama ili većom količinom stresa. Razlika između osobe koja ima generalizovani anksiozni poremećaj i one koje nema, jeste u tome što će osoba koja ima generalizovani anksiozni poremećaj brinuti i kada prođe stresni period.

Briga i njene karakteristike

Svi brinemo s vremena na vreme, ali briga postaje problem kada se javlja svaki dan, postane intenzivna i ako se ne može kontrolisati. To znači da osobe koje imaju generalizovani anksiozni poremećaj preterano brinu, brinu više nego drugi ljudi i kada počnu da brinu imaju teškoće da prestanu.

Briga uključuje misli o negativnim događajima koji se mogu desiti u budućnosti. Obično počinje da sa pitanjem „Šta ako...?“. Na ovo pitanje, osoba sa generalizovanim anksioznim poremećajem počinje da daje odgovore i da sebe dodatno uzmenirava, postavljajući dodatna pitanja „Šta ako...?“ na svaki svoj odgovor. To izgleda od prilike ovako:

„Šta ako me uhvati gužva u saobraćaju i zakasnim na posao?“

(Odgovor: „Onda će se moj šef naljutiti na mene.“)

„Šta ako se moj šef naljuti na mene i da mi otkaz?“,

(Odgovor: „Onda ću tražiti nov posao.“)

„A šta ako ne uspem da nađem drugi posao i ne budem imao dovoljno novca da platim račune?“ (Odgovor: „Onda ću pozajmiti od porodice ili prijatelja.“)

„A šta ako ne žele ili ne mogu da mi pozajme?“....

Ovakav način razmišljanja može potrajati i više sati.

 Osobe sa generalizovanim anskioznim poremećajem pokušavaju da predvide sve moguće ishode neke situacije u budućnosti i da se za njih pripreme. Ne podnose neizvesnost i veruju da će brigom uspeti da iskontrolišu, spreče da se desi nešto loše.

O čemu brinu osobe koje imaju generalizovani anksiozni poremećaj

Osobe sa generalizovanim anksioznim poremećajem brinu oko istih stvari kao i ostali ljudi, ali brinu mnogo više i češće.

Obično brinu oko:

  • svakodnevnih stvari (npr. kašnjenje na sastanak, kupovina... “Šta ako zakasnim na sastanak?”)
  • posla ili škole (npr. polaganje ispita, izveštaja... “Šta ako padnem ispit?”, “Šta ako ne završim izveštaj na vreme?”)
  • odnosa sa prijateljima i porodicom.. (npr. razvod roditelja, moguće povrede deteta... “Šta ako mi se roditelji razvedu?”, “Šta ako se moje dete povredi na treningu?”)
  • sopstvenog zdravlja i zdravlja važnih osoba (mogućnost da se dobije rak, moguće nesreće i povrede... “Šta ako dobijem rak ili neku ozbiljnu bolest?”, “Šta ako moj muž doživi automobilsku nesreću?”)
  • budućnosti (penzija, rat, zemljotresi... “Šta ako ne budem imao penziju?”, “Šta ako izbije rat?”)

Lečenje generalizovanog anksioznog poremećaja

Uspešna terapija generalizovanog anksioznog poremećaja podrazumeva kombinaciju psihoterapije i farmakoterapije.

Kako možete sebi pomoći?

Kod izražene anksioznosti potrebno je odmah potražiti pomoć psihoterapeuta ili psihijatra. Dakle, za uspešan tretman generalizovanog anksioznog poremećaja potrebna je podrška psihoterapeuta a u nekim slučajevima i farmakoterapija.

U nastavku slede neki od načina kako možete sami sebi pomoći.

  1. Edukujte se o anksioznosti i generalizovanom anksioznom poremećaju. Mnogo će Vam značiti saznanje da simptome koje doživaljavate su simptomi anksioznosti i da mnogi drugi ljudi prolaze kroz isto što i Vi.
  2. Primenjujte tehnike dubokog disanja i mišićnu relaksaciju.
  3. Bavite se nekom fizičkom aktivnosti (trčite, plivajte, šetajte...), pronađite hobi koji vam prija.
  4. Obezbedite sebi dovoljno sna, ograničite unos kofeina, alkohola i nikotina. Hranite se zdravo i smanjite unos slatkiša i brze hrane.
  5. Odredite vreme za brigu. Kada sebi kažete: “Prestani da brineš!”, “Nema razloga da brineš”, pomogne Vam na kratko, ali ubrzo ponovo počnete da brinete, čak i mnogo intenzivnije. Zato dozvolite sebi da brinete, ali odredite vreme u toku dana kada ćete samo brinuti. Neka to bude 20-30 minuta u toku dana u toku kojih možete brinuti o čemu god želite. Neka bude uvek u isto vreme i ne pred spavanje jer ćete se uznemiriti i nećete moći da zaspite. Ako uočite da brinete u toku dana, a nije vreme za brigu pokušajte da “odložite”, zapišite ono oko čega brinete, kažite sebi “Brinuću o tome kasnije”. Ako ipak ne možete da ne brinete u tom trenutku, dozvolite sebi da brinete ali samo onoliko koliko ste odredili svoje “vreme za brigu”.

Ako vam ove tehnike ubrzo ne pomognu, ne odustajte! Nastavite sa njihovom primenom i zatražite pomoć psihijatra ili psihoterapeuta kako biste dobili dodatnu podršku i brže rešili svoj problem.

Korišćeni izvori:

  • Brown T., O’Leary T. & D. Barlow (2001): Generalized anxiety disorder, u Clinical handbook of psychological disorders a step-by-step treatment manual, The Guilford Press, NY.
  • Jašović Gašić M. i Toševski Lečić D. (2007) Psihijatrija, Medicinski fakultet, Univerzitet u Beogradu.
  • www.anxietybc.com

About the Author Aleksandra Crvenić Pacek

Po zanimanju sam master pedagog, REKBT psihoterapeut i Shema psihoterapeut pod supervizijom. Od 2013. godine radim kao pedagog u državnim vaspitno-obrazovanim ustanovama. Bavim se individualnom RE&KBT i Shema psihoterapijom odraslih, savetovanjem dece i adolescenata uz primenu KBT tehnika i pedagoškim savetovanjem roditelja. Više o meni možete pročitati ovde.