Šta je Shema terapija – karakteristike i proces

Shema terapija (engl. Schema therapy) predstavlja integrativnu psihoterapiju koja kombinuje elemente iz kognitivno-bihejvioralne terapije, atačmenta, Geštalt terapije, teorije objektnih odnosa, konstruktivizma i psihoanalitičkih škola. Osnivač Shema terapije je Džefri Jang (Jeffrey E. Young).

Shema terapija je posebno efikasna kod osoba koje imaju nejasne, hronične i pervazivne probleme. Osobe koje su nesrećne u važnim oblastima života i koje su bile nezadovoljne gotovo ceo svoj život (imaju problema da ostvare dugotrajne romantične veze, ne ostvaruju svoj potencijal na poslu...).

Za razliku od kognitivno-bihejvioralne terapije, shema terapija stavlja mnogo veći naglasak na istraživanje detinjstva i adolescencije, jer se smatra da psihološki problemi imaju svoje poreklo u tim periodima života osobe.

Osnovni koncepti shema terapije su rane maladaptivne sheme, maladaptivni stilovi prevladavanja, shema modaliteti, shema domeni i sržne (bazične) univerzalne emocionalne potrebe.

More...

Rane maladaptivne sheme

Rane maladaptvne sheme su uporne i duboke kognitivne teme koje utiču na opažanje sebe, odnose sa drugima i sveta. Sastoje se od sećanja, emocija, kognicija i telesnih senzacija. Sheme uglavnom nastaju tokom ranog razvoja i učestvuju u kreiranju i održavanju osetljivosti na različite poremećaje.

Sheme nastaju kao posledica nezadovoljenih bazičnih emocionalnih potreba u detinjstvu. Te bazične potrebe su:

1. Vođstvo i usmeravanje

2. Slobodno ispoljavanje i uvažavanje osećanja i potreba

3. Prihvatanje i pohvala

4. Stabilnost i predvidljivost

5. Sigurnost i zaštita

6. Ljubav, nega i pažnja

7. Autonomija i kompetentnost

8. Jasne i realistične granice

9. Spontanost i igra

10. Empatija (saosećanje i razumevanje)

Ove potrebe su univerzale, svi ih imamo.

Sheme su ono što je osobi poznato. Iako to poznato dovodi do patnje, ljude nesvesno privlače situacije i osobe koje “okidaju” njihove sheme i zato se sheme teško menjaju.

Sheme posmatramo na jednom kontinuumu, tačnije nisu kod svih ljudi iste sheme prisutne istog intenziteta, a što je shema „jača“ to će biti aktivirana većim brojem situacija. Takođe je važno napomenuti da kada kažemo da neko ima određenu shemu to ne znači da je ona stalno aktivna, već se ona aktivira na određeni okidač. Dakle, shema može ali i ne mora biti aktivna u određenom trenutku.

Ranih maladaptivnih shema ima 18 i to su: Napuštanje/Nestabilnost, Nepoverenje/Zlostavljanje, Emocionalna deprivacija, Defektnost/Stid, Socijalna izolacija/Otuđenost, Zavisnost/Nekompetentnost, Vulnerabilnost na povredu ili bolest, Umreženost/Nerazvijeni Self, Neuspeh, Pravo/Grandioznost, Nedovoljna samokontrola, Subjugacija/Podređivanje, Samožrtvovanje, Traženje priznanja i potvrde, Negativizam/Pesimizam, Emocionalna inhibiranost, Nepopustljivi standardi/Preterana kritičnost, Sklonost kažnjavanju.

Rane maladaptivne sheme su podeljene u pet domena: Odusustvo povezanosti i Odbacivanje, Oštećenje autonomije i Izvođenje, Oštećenje granica, Usmerenost na druge, Preterana opreznost i Inhibicija.

Maladaptivni stilovi prevladavanja

Osobe razvijaju maladaptivne stilove kako bi se adaptirali na sheme, da ne bi doživljavali intenzivne, preplavljujuće emocije koje sheme obično izazivaju. Iako maladaptivni stilovi pomažu da osoba izbegne shemu, oni ne leče shemu, već služe u njenom održavanju. Već je napomenuto da se sheme sastoje iz sećanja, emocija, telesnih senzacija i kognicija, a da ponašanja nisu deo shema. Ponašanje je deo stila prevladavanja, a shema pobuđuje ponašanje.

Ljudi razvijaju različite maladaptivne stilove prevladavanja shema u različitim situacijama, u različitim stadijumima svog života da bi se borili sa istim shemama. Shema je stabilna, dok je stil prevladavanja promenljiv.

Vrste maladaptivnih stilova prevladavanja su predavanje shemi, izbegavanje sheme i borba sa shemom.

Shema modaliteti

Shema modaliteti su maladaptivna i adaptivnа emocionalna stanja i stilovi prevladavanja koji se ispoljavaju u datom trenutku kod jedne osobe. Dakle, shema modaliteti su predominantno stanje kojem smo u datom trenutku. Shema modalitete imamo svi. Često njih okidaju životni događaji na koje smo osetljivi. U shema terapiji razlikujemo 10 shema modaliteta čija imena su samo uslovno data. Ona mogu biti promenjena u dogovoru sa klijentom. Svih 10 modaliteta podeljeno je u 4 kategorije: dečiji modaliteti, modaliteti u vezi sa maladaptivnim stilovima prevladavanja, disfunksionalni roditeljski modaliteti i modalitet zdravi odrasli. U Dečije modalitete spadaju Vulnerabilno dete, Besno dete, Impulsivno dete i Srećno dete. U modalitete koji su u vezi sa maladaptivnim stilovima prevladavanja spadaju Nadkompenzator, Uslužni popustljivko i Distancirani zaštitnik. U disfunksionalne roditeljske modaliteta spadaju Kritikujići roditelj i Kažnjavajući roditelj, dok je u četvrtoj kategoriji modalitet koji se naziva Zdravi odrasli.

Lečenje i održavanje shema

Lečenje shema je glavni cilj Shema terapije. Pošto su sheme set sećanja, emocija, telesnih senzacija i kognicija, lečenje shema uključuje smanjenje intenziteta sećanja povezanih sa shemama, jačinu emocija i telesnih senzacija, maladaptivnih kognicija, kao i promenu ponašanja. Uz pomoć psihoterapije shema se leči, a to podrazumeva da se onda teže aktivira, a i kada se aktivira intenzitet emocionalnih reakcija je mnogo manji i osoba se mnogo brže oporavlja.
Sheme se održavaju kroz tri primarna mehanizma: kognitivne distorzije (greške u mišljenju), samoporažavajuće životne obrasce i maladaptivne stilove prevladavanja. 

Cilj shema terapije

Prvi cilj shema terapije jeste da pomogne osobi da identifikuje svoje sheme i da postane svesna sećanja, osećanja, telesnih senzacija, kognicija iz detinjstva i stilova prevladavanja povezanih sa njima. Kada osoba razume svoje sheme i stilove prevladavanja, onda može preuzeti kontrolu nad njima. Dakle, glavi cilj shema terapije jeste lečenje shema tj. povećanje svesne kontrole nad shemama, rad na slabljenju sećanja, emocija, telesnih seznacija, kognicija i ponašanja povezanih sa njima.

Faze shema terapije

Shema terapija ima dve faze: Fazu procene i edukacije i Fazu promene. U prvoj fazi terapeut pomaže klijentu da identifikuje svoje sheme, da razume kako su sheme nastale u detinjstvu ili adolescenciji i da poveže svoje sheme sa svojim trenutnim problemima. U fazi promene terapeut primenjuje kognitivne, iskustvene, bihejvioralne i interpersonalne strategije koje pomažu klijentu da oslabi shemu i zameni svoje maladaprivne koping stilove sa zdravijim oblicima ponašanja.

Kognitivne, isksutvene i bihejvioralne tehnike

Dokle god osoba veruje da su njene sheme validne, neće doći do promene. Zato se koriste kognitivne tehnike koje pomažu osobi da uvidi validnost shema, da uvidi koji dokazi podržavaju a koji opovrgavaju shemu. Iskustvene tehnike obuhvataju tehnike imaginacije, dijaloge između modaliteta, igre uloga. Bihejvioralne tehnike obuhvataju uvežbavanje novih, adaptivnih načina ponašanja. Nova ponašanja se prvo vežbaju na seansi kroz imaginaciju i igru uloga, a potom i u realnim situacijama.

Terapijski odnos

Terapijski odnos u shema terapiji je izuzetno važan. Klijent internalizuje terapeutovog „Zdravog odraslog“ koji se bori protiv shema i teži emocionalno ispunjujućem životu.
Dve karakteristike terapijskog odnosa u shema terapiji su od posebnog značaja. To su Empatička konfrontacija i limitirano roditeljstvo. Empatička konfrontacija podrazumeva da terapeut empatiše sa klijentom ali da ga ujedno i konfrontira sa shemama. Terapeut pokazuje da razume razloge zbog kojih je nastala shema i koliko je teško menjati je, dok u isto vreme naglašava značaj promene shema. Limitirano roditeljstvo podrazumeva da terapeut, poštujući terapijske granice, zadovoljava potrebe klijenta koje nisu zadovoljili klijentovi roditelji kada je klijent bio dete. 




Korišćeni izvori:

- Young, J. E., Klosko, J. S., &Weishaar, M. E. (2003). Schema therapy – A practicioner's guide. New York: The Guilford Press.

- Mirović, T. (2015). Shema terapija, u Kognitivno-bihejvioralne terapije danas (razvoj i promene), Institut za psihologiju, Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu, 101-124.

About the Author Aleksandra Crvenić Pacek

Po zanimanju sam master pedagog, REKBT psihoterapeut i Shema psihoterapeut pod supervizijom. Od 2013. godine radim kao pedagog u državnim vaspitno-obrazovanim ustanovama. Bavim se individualnom RE&KBT i Shema psihoterapijom odraslih, savetovanjem dece i adolescenata uz primenu KBT tehnika i pedagoškim savetovanjem roditelja. Više o meni možete pročitati ovde.