ALTERNATIVE KLASIČNIM TENIKAMA DISCIPLINOVANJA – PRVI DEO

Savetnik za roditelje i porodični terapeut Nikol Švarc (Nicole Schwarz) na svom blogu govori da se mnogi roditelji nekada osećaju nemoćno kada dođe do disciplinovanja dece. Roditelji često koriste iste tehnike disciplinovanja, iako one ne daju neki efekat. Sve to dovodi do toga da deca češće krše pravila, a roditelji su sve više frustrirani i osećaju se nemoćno pred svojom decom.

More...

Ona navodi listu mogućih alternativa klasičnom tajm autu, zabrani izlazaka, oduzimanju stvari. Lista nije konačna i ne može se svaka tehnika primeniti na svako dete. Takođe, svaki roditelj treba da odabere one načine koji i njemu kao osobi odgovaraju.

Važno je imati na umu sledeće:

- Disciplina se koristi da bi se dete naučilo, dok kažnjavanje dovodi do toga da dete oseća bol. Treba staviti fokus na pronalaženje načina da se dete poduči i izbegavati ponašanja koja su usmerena na fizičko kažnjavanje, posramljivanje i ismevanje.

- Ne mora uvek da postoji posledica nekog ponašanja. Deca mogu učiti iz svojih grešaka bez da se uključi kazna. Takođe, roditelj može umnogome uticati tako što će modelovati primerene načine komunikacije, kontrolišući frustraciju, umirujući i radeći zajedno sa decom.

- Svako dete je jedinstveno i svako dete reaguje drugačije. Nekada je potrebno više vremena dok roditelji ne pronađu tehnike koje najviše odgovaraju svakom od njihove dece, a sa kojima su i oni ok.

- Veliki faktor u odabiru tehnika igra i uzrast deteta. Ako dete ima 2 godine neće moći da uči iz prirodnih posledica, a ako je dete tinejdžer neće dobro reagovati na merenje vremena. Ali zato neke tehnike poput smirenog glasa/govora će "raditi" kod svakog deteta.

- Dobro je odabrati par tehnika i ignorisati ostale. Roditelji ne treba da osećaju pritisak da koriste sve tehnike ili ideje. Neke će biti primenjive dok druge neće. I to je ok. Dokle god je u fokusu učenje, a ne bol, roditelji su na pravom putu.

- Najefektivnije je da se tehnike disciplinovanja prezentuju kada su i dete i roditelj smireni.

- Promena ponašanja i kod roditelja (način reagovanja na detetovo ponašanje) i kod deteta je proces za koji je potrebno vreme. Nekada se dečije ponašanje pogorša kada roditelji krenu da primenjuju ove tehnike, ali ne treba odmah odustajati. Treba biti dosledan i ukazati detetu da će se stvari raditi drugačije.

Alternative

1. Smiren govor - Smiren ili neutralan ton glasa je odličan izbor. Ne samo da pomaže roditelju da ostane smiren, već ohrabruje dete da reaguje mirnije. Ako roditelji imaju problem da smireno govore, mogu pre toga duboko udahnuti par puta pre nego što nešto kažu.

2. Pokazivanje empatije - Roditelj treba da sasluša šta dete ima da kaže, a onda da ponovi ili da prepriča to što je čuo. Ako je nešto pogrešno čuo dete će ga ispraviti, a onda roditelj treba opet da parafrazira. Ovo nije uvek lako kao što zvuči i može delovati čudno roditeljima, jer svi obično skačemo odmah na rešavanje problema, racionalizaciju ili korigovanje. Ne treba odmah otići, već ostati dokle god dete ima šta da kaže.

3. Slušanje - Ovo je isto prosto rešenje koje je često teško za primenjivanje. Treba da budemo svesni instinktivne reakcije da prekidamo, sugerišemo rešenje ili da formulišemo odgovor pre nego što dete završi sa pričom o nečemu. Neophodno je da što više bude zastupljeno slušanje šta dete govori i empatisanje sa detetom.

4. Oči u oči - Sedanje ili spuštanje u čučanj kako bi roditlj bio u nivou detetovih očiju u mnogome smanjuje mogućnost da dođe do intenzivnog ispoljavanja besa kod deteta, jer se na taj način šalje poruka detetovom mozgu da nema pretnje. Ova tehnika treba da se kombinuje sa svim prethodno rečenim.

5. Ograničavanje držanja predavanja – Iako je predavanje korisno, deca će se isključiti u nekom trenutku. Zato je bolje da umesto držanja predavanja bude zastupljen razgovor. To podrazumeva da roditelj sasluša detetovu stranu iako se sa njom ne slaže, a potom da modeluje detetovo ponašanje i da zajedno nađu kompromis.

6. Mirni kutak umesto Tajm aut-a - Umesto da se dete pošalje u drugu sobu ili na stolicu da razmisli, bolje je da bude bliže roditelju. Zato je dobro kreirati sigurno mesto na kojem deca mogu uz podršku roditelja doživljavati svoje negativne emocije. Više o kreiranju mirnog kutka pročitajte na linku - Mirni kutak umesto Tajm aut-a.

7. Zagrljaj - Prisan ali ne bolan zagrljaj, zagrljaj koji kaže "ti to možeš" ili zagrljaj koji kaže "vidim da ti je teško" može umiriti dete.

8. Davanje izbora - Davanje izbora je jako važno jer dete ima osećaj da ono donosi odluku a ne da roditelj odlučuje za njega. Davanje izbora za proste stvari poput da li dete želi plavu ili crvenu šolju, do toga da li želi da prvo radi matematiku ili fiziku. U nekim situacijama davanje izbora nije primenjivo, poput situacije da dete mora da sedi u sedištu za automobilu.

9. Tajmer - Dok se dete igra, gleda TV, igra igrice na kompjuteru, tabletu ili telefonu itd. roditelji mogu namestiti sat i pokazati deci do kog vremena mogu da ostanu u toj aktivnosti. Takođe se može igrati igra "pobedi sat" tako što će se sat naviti na određeno vreme a detetu zadati zadatak da bude "brže od sata". Ova igra je pogodna kada dete treba da skupi igračke, obuče se...

10. Napravite igru od dosadne obaveze ili zadatka - Većina dece će sa radošću prihvatiti da svoje npr. čarape baci kroz koš u korpu za veš umesto da mu to bude obaveza.

11. Smanjite davanje komandi - Niko ne voli da mu se govori šta da radi, pogotovo ako se to ponavlja svaki dan. Ako roditelj uočava da ga dete ignoriše, može da pokuša da smanji podsećanje, zahteve i komande upućene detetu. Bolje da se fokusira na ohrabrivanje, primećivanje pozitivnog ponašanja i naglašavanje šta to dete radi dobro.

12. Uprostiti pravila/objašnjenja - Nekada pravila postanu mnogo komplikovana. Dobro je sve uprostiti ako i sam roditelj ima problem da sve zapamti šta očekuje od deteta ili ako ima mnogo koraka koje dete treba da uradi.

13. Neka deca objasne pravila/očekivanja - Neka dete objasni kako je nekim njegovim ponašanjem prekršilo pravilo ili koja su očekivanja po pitanju npr. igranja igrica. Treba pohvaliti mišljenje koje dete izrazi po pitanju nekog pravila koje treba promeniti ili kada oseća da nešto nije fer.

Nastavak sledi u sledećem članku...

Korišćeni izvor:

https://imperfectfamilies.com/

About the Author Aleksandra Crvenić Pacek

Po zanimanju sam master pedagog, REKBT psihoterapeut i Shema psihoterapeut pod supervizijom. Od 2013. godine radim kao pedagog u državnim vaspitno-obrazovanim ustanovama. Bavim se individualnom RE&KBT i Shema psihoterapijom odraslih, savetovanjem dece i adolescenata uz primenu KBT tehnika i pedagoškim savetovanjem roditelja. Više o meni možete pročitati ovde.