Aktivnosti za učenje dece emocijama

Kada učimo decu da prepoznaju i na primeren način ispoljavaju svoje emocije, tada doprinosimo njihovom emocionalnom zdravlju, sreći i uspehu. Nikada nije rano da deca počnu da uče veštine u načinu prepoznavanja i ispoljavanja svojih emocija, i veštine empatije, jer emocionalna inteligencija igra veliku ulogu u svim aspektima naših života. Postoji mnogo načina kako decu možemo učiti emocijama, ali mi predlažemo samo neke od njih koje mogu praktikovati roditelji sa svojom decom.

Evo predloga aktivnosti:

1. Dok čitate knjigu sa svojim detetom razgovarajte o tome kako se ti likovi osećaju. Za svaku emociju koja se pominje u priči, Vi napravite izraz lica i pitajte dete šta misli koja je to emocija i kako se oseća taj lik u knjizi. Pitajte dete zašto misli da se taj lik u knjizi tako oseća. Potom se razgovorom možete nadovezati na detetova iskustva kada se isto tako osećalo i na koje načine sebi može pomoći kada bude osećalo neku negativnu emociju.

2. Sa detetom igrajte igru u kojoj dete šeta po sobi, a na vaš znak počinje da šeta kao tužna osoba ili kao besna osoba ili kao uplašena osoba itd. Važno je da dete emociju izrazi i na licu i kroz položaj tela. Pored negativnih emocija važno je da u ovoj igri dete oponaša i kako se oseća srećna osoba, zadovoljna osoba...

3. Sa interneta skinite slike dece/ljudi sa različitim izrazima lica i onda pitajte dete da pogodi kako se svaka od tih osoba oseća, kako se ponaša tada kada doživljava tu emociju... Za stariju decu možete napraviti kartice sa ispisanim nazivima emocija koje dete spaja sa slikama.

4. Svakodnevno sa detetom možete razgovarati o događajima koji su mu se desila tog dana. Razgovarajte o tome kako se osećalo i povodom čega je osetilo određenu emociju. Ako dete nije znalo kako da primereno ispolji svoje negativne emocije, recite mu da ga razumete zašto se tako osećalo ali mu ispričajte i sopstveni primer kada ste Vi bili u sličnoj situaciji, a potom zajedno dođite do rešenja kako bi dete moglo sledeći put da odreaguje u sličnoj situaciji.

5. Na papirće napišite događaje povodom kojih možemo imati različite emocije. Ti događaji mogu biti: dete nije pozvano na rođendan kod druga; dete je dobilo željenu igračku za rođendan; u toku noći se čuje neki nepoznati zvuk... A onda sa detetom igrate igru tako što svako izvlači jedan papirić i glumi kako se oseća osoba koja se nalazi u toj situaciji. I ovde iskoristite priliku i sa detetom razgovarajte o korisnijim načinima ispoljavanja svojih emocija.

6. Slagalica - Odštampajte slike lica ljudi ili dece sa različitim ekspresijama ili ih nacrtajte, pa isecite „lice“ na 3 dela tako da jedan deo budu oči i obrve, drugi deo središnji deo lica i treći deo da budu usta i brada. Dete treba da spaja ove delove kako bi kreiralo lice koje pokazuje određenu emociju. Ova slagalica se može koristi i kada dete doživljava određenu emociju pa uz pomoć slagalice može pokazati kako se oseća.

7. Točak osećanja - Na papiru nacrtajte krug i podelite ga u 8 delova po dijagonali tako da dobijete „parčiće pice“. U svako polje upišite po jednu emociju i zalepite smajli ili izraz lica koji ste isekli iz novina ili odštampali. Emocije koje možete upisati su: srećan, zadovoljan, uzbuđen, uplašen, besan, tužan, iznenađen i zabrinut. Razgovarajte sa detetom o svakom osećanju koje se nalazi na tom točku osećanja. Kad god dete doživljava negativne emocije pitajte ga da Vam na točku osećanja pokaže koja su to osećanja prisutna kod njega. Može da zakači štipaljku na to polje koje označava određenu emociju i onda kada se više ne bude tako osećalo može premestiti štipaljku na drugo polje.

Korišćeni izvori:

http://www.creativechild.com