Negativna emocija (ljutnja, tuga, strah...) je zdrava posledica negativnih događaja, dok je pozitivna emocija (radost, zadovoljstvo...) zdrava posledica povoljnih događaja. Ako bi osoba doživljavala sreću, radost ili ravnodušnost na negativne događaje, to bi se smatralo nezdravom reakcijom.
REBT teorija govori o dve vrste negativnih emocija i to o zdravim (funkcionalnim) negativnim emocijama i nezdravim (disfunkcionalnim) negativnim emocijama.
Socijalna anksioznost (socijalna fobija) predstavlja strah od socijalnih situacija tj. situacija koje uključuju druge ljude. Osoba koja ima socijalnu anksioznost doživaljava izražen i uporan strah da će biti procenjivana od strane drugih ljudi ili da će se osramotiti pred drugim ljudima zbog svog ponašanja ili svojih vidljivih simptoma anksioznosti.
Potpuno je ok da se osećamo nervozno u socijalnim situacijama poput odlaska na sastanak sa potencijalnim partnerom ili kada treba da držimo prezentaciju pred grupom ljudi. Osećanje stida ili neprijatnosti u nekim socijalnim situacijama ne znači da osoba ima socijalnu anksioznost.
Progresivna mišićna relaksacija (PMR) je vežba koja opušta vaš um i telo tako što prvo dolazi do stezanja određene grupe mišića, a potom do opuštanja. Na ovaj način – postepenim stezanjem a potom opuštanjem svih grupa mišića, dolazi do stanja duboke opuštenosti.
Mišićna relaksacija je posebno preporučljiva za ljude koji su pod stresom, anksiozni su, imaju stalnu napetost tela pogotovo u delu mišića vrata i ramena. Takođe je preporučljiva za osobe koje imaju tenzione glavobolje, visok krvni pritisak, bolove u leđima, ukočenost vilice, nesanicu...
Ako se redovno vežba progresivna mišićna relaksacija dolazi do ublažavanja anksioznosti, smanjenja broja i trajanja napada panike, poboljšava se koncentracija, čak može dovesti do toga se se smanji doza lekova protiv anksioznosti.
Duboko disanje (dijafragmalno disanje, abdominalno disanje, umirujuće disanje) jedan je od vidova relaksacije koji možemo primeniti kada smo anksiozni ili pod stresom.
Dubokim disanjem možemo smiriti ubrzan rad srca, stabilizovati krvni pritisak, smanjiti napetost i dovesti do opuštanja.
Duboko disanje je način disanja koji mnogi od nas ne praktikuje spontano kada smo napeti, a neki čak i u opuštenom stanju dišu plitko. Ljudi skloni anksioznosti i strahovima obično dišu plitko, za razliku od ljudi koji su opušteniji koji dišu sporije i dublje.
Uopšteno rečeno, anksioznost predstavlja reakciju tela na stresnu, ugrožavajuću ili nepoznatu situaciju. Anksioznost je sastavni deo života. Svi ponekada brinemo da li ćemo položiti ispit, kako ćemo proći na intervjuu za posao, da li ćemo nešto završiti na vreme.
Ova vrsta brige je negde zdrava jer nas podstiče da uložimo dodatni napor i da postignemo bolje rezultate. Ali kada ova briga ili bolje rečeno zdrava zabrinutost postane anksioznost (poraste, traje duže i ometa nas) onda možemo govoriti o anksioznim poremećajima.
