Iracionalna i racionalna uverenja

Glavna razlika između REBT-a i drugih kognitivno-bihejvioralnih terapija je u tome što REBT veliku važnost daje uverenjima i filozofskoj raspravi iracionalnih uverenja. Prema REBT-u, uverenja su osnov klijentovih emocija i većine ponašanja, tj. uverenja utiču na to kako će se osoba osećati i ponašati u određenoj situaciji, a ne sama situacija. Dakle, reakcija osobe zavisi od toga, na koji način vidi određenu situaciju, tačnije da li se vodi iracionalnim ili racionalnim uverenjima.

Razlika između iracionalnih i racionalnih uverenja je u fleksibilnosti, logičnosti, realnosti uverenja i posledicama. Iracionalna uverenja su rigidna, nelogična, nisu u skladu sa realnosti i vode nezdravim emocijama i ponašanjima. S druge strane, racionalna uverenja su fleksibilna, logična, u skladu sa realosti i vode zdravim emocijama i ponašanjima.

U REBT-u razlikujemo četiti vrste iracionalnih uverenja i četiri vrste racionalnih uverenja. U nastavku su prikazane vrste iracionalnih uverenja i njihove racionalne alternative.

Apsolutistiki zahtevi su rigidne ideje koje kada se verbalizuju, sadrže reči „mora“ ili „ne sme“. Apsolutistički zahtevi se mogu postavljati prema sebi, prema drugima ili prema uslovima života U korenu svakog emocionalnog poremećaja jesu apsolutistički zahtevi, koji dovode do emocionalnog poremećaja i održavaju ga.

Primeri iracionalnih uverenja (apsolutističkih zahteva):

• „Ja moram biti uspešan.“
• „Ti moraš da me poštuješ.“
• „Život mora biti fer.“

Preferencije su fleksibilne ideje koje kada se verbalizuju sadrže negaciju reči „mora“ i „ne sme“. Ljudi mogu imati preferencije u vezi samih sebe, drugih i uslova života. U osnovi psihološkog zdravlja su preferencije. Preferencije se sastoje iz dva dela: želje da nešto bude i negacije apsolutističkog zahteva.

Primeri racionalnih uverenja (preferencija):

• „Voleo bih da budem uspešan, ali ne moram biti.“
• „Ja bih voleo da me poštuješ, ali me ne moraš poštovati.“
• „Veoma bih voleo da je život fer, ali na žalost ne mora biti onakav kakav ja želim.“

Užasavanje su ekstremne ideje koje su izvedene iz apsolutističkih zahteva koje ljudi imaju, a kada ti zahtevi nisu ostvareni. Užasavanje proizilazi iz zahteva da stvari ne smeju biti loše kao što su.

Primeri iracionalnih uverenja (užasavanja):

• „Moram uraditi dobro i užasno je ako ne uradim dobro.“,
• „Moraš me poštovati. Užasno je ako me ne poštuješ.“,
• „Život mora biti fer i užasno je ako nije.“

Anti-užasavanje su fleksibilne ideje koje su izvedene iz preferencija.

Primeri racionalnih uverenja (anti-užasavanja):

• „Ja želim da uradim dobro, ali ne moram uraditi. Jeste loše, ali nije užasno ako ne uradim dobro.“,
• „Ja bih voleo da me poštuješ, ali me ne moraš poštovati. Nije užasno ako me ne poštuješ.“
• „Veoma bih voleo da je život fer, ali na žalost ne mora biti onakav kakav ja želim. Ako život nije fer to je loše, ali nije užasno.“

Niska frustraciona tolerancija (nepodnošenje frustracije) prisutna je kod osoba koje imaju ekstremne ideje koje su izvedene iz apsolutističkih zahteva da stvari ne smeju biti frustrirajuće ili neprijatne. Osobe koje imaju nisku frustracionu toleraciju često veruju da će umreti ili se dezintegrsiati ako frustracija ili diskomfor nastavi da postoji.

Primeri iracionanih uverenja (nepodnošenja):

• „Ja moram uraditi dobro i ne mogu podneti ako ne uradim dobro.“,
• „Moraš me poštovati i ja ne mogu da podnesem ako me ne poštuješ.“,
• „Život mora biti fer i ako nije ja to ne mogu podneti.“

Visoka frustraciona tolerancija (podnošenje frustracije) je zdrava alternativa niskoj frustracionoj toleranciji. Visoka frustraciona toleracija prisutna je kod osoba koje imaju racionalna uverenja tj. fleksibilne ideje koje su izvedene iz preferencija. Osobe koje imaju visoku frustracionu toleranciju veruju da će im biti teško ako se frustracija nastavi, ali da neće umreti ili se dezintegrisati.

Primeri racionalnih uverenja (podnošenja):

• „Ja želim da uradim dobro, ali ne moram uraditi. Biće mi teško ako ne uradim dobro, ali ja mogu podneti da ne uradim dobro.“,
• „Ja bih voleo da me poštuješ, ali me ne moraš poštovati. Neprijatno je, ali nije nepodnošljivo ako me nepoštuješ.“
• „Veoma bih voleo da je život fer, ali na žalost ne mora biti onakav kakav ja želim. Jeste teško, ali ja mogu podneti da život nije fer.“

Obezvređivanje su ekstremne ideje koje ljudi imaju o sebi, drugima ili životu. Izvedene su iz apsolutističkih zahteva. Osobe koje obezvređuju sebe, druge ili život smatraju da se osobe/život mogu oceniti na osnovu jednog njihovog aspekta, da se osobama/životu mogu dati globalne ocene koje se mogu menjati u skladu sa promenom uslova (npr. „Ako uradim dobro onda sam više vredan, ali ako ne uradim dobro, onda sam manje vredan.“).

Primeri iracionalnih uverenja (obezvređivanja):

• „Ja moram uraditi dobro i ako ne uradim dobro ja sam potpuni promašaj.“,
• „Moraš me poštovati i ako me ne poštuješ ti si loša osoba.“,
• „Život mora biti fer i ako nije onda je život loš.“

Prihvatanje su fleksibilne ideje koje ljudi imaju o sebi, drugima i životu. Izvedene su iz preferencija. Osobe koje prihvataju sebe, druge ili život veruju da se osobe/život ne mogu oceniti na osnovu jednog njihovog aspekta i da se osobama/životu ne mogu dati globalne ocene koje procenjuju njih i njihovu vrednost (npr. „Kako god da uradim, ja sam vredno ljudsko biće.“).

Primeri racionalnih uverenja (prihvatanja):

• „Ja želim da uradim dobro, ali ne moram uraditi. Nisam manje vredan kada ne uradim dobro, već samo pogrešivo ljudsko biće.“,
• „Ja bih voleo da me poštuješ, ali me ne moraš poštovati. Kada me ne poštuješ, ti nisi loša osoba, već samo pogrešivo ljudsko biće koje se ne ponaša lepo prema meni.“
• „Veoma bih voleo da je život fer, ali na žalost ne mora biti onakav kakav ja želim. Ako život nije fer, nije fer samo u ovom slučaju i to ne dokazuje da je svet loše mesto.“

Svi ljudi imaju tendenciju da misle iracionalno, ali isto tako imaju i kapacitet da se suprotstave svojim iracionalnim uverenjima i da konstruišu nova – racionalna uverenja. Nije dovoljno samo registrovati prisutnost iracionalnih uverenja, potrebno ih je osporiti (suprotstavljati im se filozofski, emotivno i bihejvioralno), konstruisati racionalna uverenja i ponašati se u skladu sa racionalnim uverenjima.

Korišćeni izvor: 

Dryden W. & M. Neenan (2004) The rational emotive behavioural approach to therapeutic change, SAGE Publications Ltd.