U prethodnom članku o Shema terapiji pisala sam o karakteristikama same terapije. U ovom članku će biti opisani pomenuti koncepti: maladaptivne sheme (koje su raspoređene u 5 shema domena), maladaptivni stilovi prevladavanja i shema modaliteti.
Shema terapija (engl. Schema therapy) predstavlja integrativnu psihoterapiju koja kombinuje elemente iz kognitivno-bihejvioralne terapije, atačmenta, Geštalt terapije, teorije objektnih odnosa, konstruktivizma i psihoanalitičkih škola. Osnivač Shema terapije je Džefri Jang (Jeffrey E. Young).
Shema terapija je posebno efikasna kod osoba koje imaju nejasne, hronične i pervazivne probleme. Osobe koje su nesrećne u važnim oblastima života i koje su bile nezadovoljne gotovo ceo svoj život (imaju problema da ostvare dugotrajne romantične veze, ne ostvaruju svoj potencijal na poslu...).
Za razliku od kognitivno-bihejvioralne terapije, shema terapija stavlja mnogo veći naglasak na istraživanje detinjstva i adolescencije, jer se smatra da psihološki problemi imaju svoje poreklo u tim periodima života osobe.
Osnovni koncepti shema terapije su rane maladaptivne sheme, maladaptivni stilovi prevladavanja, shema modaliteti, shema domeni i sržne (bazične) univerzalne emocionalne potrebe.
Napad panike predstavlja epizodu intenzivnog straha ili diskomfora, koji uključuje bar 4 od navedenih simptoma:
Da li intenzivno brinete o nečemu što ima male šanse da se dogodi? Da li se osećate napeto i anksiozno svakodnevno, a nekada i bez razloga?
Svi brinemo s vremena na vreme, ali ako imate intenzivu brigu koju ne možete kontrolisati, koja utiče na Vaše svakodnevno funkcionisanje i zbog konstanstne brige ne možete da se opustite, moguće je da imate generalizovani anksiozni poremećaj. Hronična briga je mentalna navika koja može biti prekinuta i možete naučiti da se umirite i opustite.
Glavna razlika između REBT-a i drugih kognitivno-bihejvioralnih terapija je u tome što REBT veliku važnost daje uverenjima i filozofskoj raspravi iracionalnih uverenja. Prema REBT-u, uverenja su osnov klijentovih emocija i većine ponašanja, tj. uverenja utiču na to kako će se osoba osećati i ponašati u određenoj situaciji, a ne sama situacija. Dakle, reakcija osobe zavisi od toga, na koji način vidi određenu situaciju, tačnije da li se vodi iracionalnim ili racionalnim uverenjima.
Razlika između iracionalnih i racionalnih uverenja je u fleksibilnosti, logičnosti, realnosti uverenja i posledicama. Iracionalna uverenja su rigidna, nelogična, nisu u skladu sa realnosti i vode nezdravim emocijama i ponašanjima. S druge strane, racionalna uverenja su fleksibilna, logična, u skladu sa realosti i vode zdravim emocijama i ponašanjima.
U REBT-u razlikujemo četiti vrste iracionalnih uverenja i četiri vrste racionalnih uverenja. U nastavku su prikazane vrste iracionalnih uverenja i njihove racionalne alternative.
ABC model emocionalnog poremećaja je ključni deo REBT teorije i prakse. U REBT-u, svaki problem se sagledava kroz ABC model.
ABC model emocionalnog poremećaja je šema koja pokazuje na koji način naši misaoni procesi dovode do emocionalnih poremećaja.
Negativna emocija (ljutnja, tuga, strah...) je zdrava posledica negativnih događaja, dok je pozitivna emocija (radost, zadovoljstvo...) zdrava posledica povoljnih događaja. Ako bi osoba doživljavala sreću, radost ili ravnodušnost na negativne događaje, to bi se smatralo nezdravom reakcijom.
REBT teorija govori o dve vrste negativnih emocija i to o zdravim (funkcionalnim) negativnim emocijama i nezdravim (disfunkcionalnim) negativnim emocijama.
Socijalna anksioznost (socijalna fobija) predstavlja strah od socijalnih situacija tj. situacija koje uključuju druge ljude. Osoba koja ima socijalnu anksioznost doživaljava izražen i uporan strah da će biti procenjivana od strane drugih ljudi ili da će se osramotiti pred drugim ljudima zbog svog ponašanja ili svojih vidljivih simptoma anksioznosti.
Potpuno je ok da se osećamo nervozno u socijalnim situacijama poput odlaska na sastanak sa potencijalnim partnerom ili kada treba da držimo prezentaciju pred grupom ljudi. Osećanje stida ili neprijatnosti u nekim socijalnim situacijama ne znači da osoba ima socijalnu anksioznost.
Progresivna mišićna relaksacija (PMR) je vežba koja opušta vaš um i telo tako što prvo dolazi do stezanja određene grupe mišića, a potom do opuštanja. Na ovaj način – postepenim stezanjem a potom opuštanjem svih grupa mišića, dolazi do stanja duboke opuštenosti.
Mišićna relaksacija je posebno preporučljiva za ljude koji su pod stresom, anksiozni su, imaju stalnu napetost tela pogotovo u delu mišića vrata i ramena. Takođe je preporučljiva za osobe koje imaju tenzione glavobolje, visok krvni pritisak, bolove u leđima, ukočenost vilice, nesanicu...
Ako se redovno vežba progresivna mišićna relaksacija dolazi do ublažavanja anksioznosti, smanjenja broja i trajanja napada panike, poboljšava se koncentracija, čak može dovesti do toga se se smanji doza lekova protiv anksioznosti.
Duboko disanje (dijafragmalno disanje, abdominalno disanje, umirujuće disanje) jedan je od vidova relaksacije koji možemo primeniti kada smo anksiozni ili pod stresom.
Dubokim disanjem možemo smiriti ubrzan rad srca, stabilizovati krvni pritisak, smanjiti napetost i dovesti do opuštanja.
Duboko disanje je način disanja koji mnogi od nas ne praktikuje spontano kada smo napeti, a neki čak i u opuštenom stanju dišu plitko. Ljudi skloni anksioznosti i strahovima obično dišu plitko, za razliku od ljudi koji su opušteniji koji dišu sporije i dublje.