Šta je anksioznost?

Uopšteno rečeno, anksioznost predstavlja reakciju tela na stresnu, ugrožavajuću ili nepoznatu situaciju. Anksioznost je sastavni deo života. Svi ponekada brinemo da li ćemo položiti ispit, kako ćemo proći na intervjuu za posao, da li ćemo nešto završiti na vreme.

Ova vrsta brige je negde zdrava jer nas podstiče da uložimo dodatni napor i da postignemo bolje rezultate. Ali kada ova briga ili bolje rečeno zdrava zabrinutost postane anksioznost (poraste, traje duže i ometa nas) onda možemo govoriti o anksioznim poremećajima.

Anksioznost možemo posmatrati kao sistem koji je u našem telu i pomaže mu da se izbori sa opasnosti. U trenutku kada doživljavamo anksioznost naše telo se priprema da se odbrani, i aktivira se FFF odgovor ("fight-flight-freeze"). Takozvani FFF odgovor se aktivira kada smo izloženi realnoj opasnosti na primer kada se nađemo ispred lava. Tada možemo bežati, “zamrznuti” se dok lav ne ode ili se boriti sa lavom. Isti odgovor se može aktivirati i kada je neka situacija koja nije realna opasnost (ako je mi procenimo kao opasnost), na primer polaganje ispita. Kada se često i u dužem periodu osećamo i ponašamo kao da smo “ispred lava” tada možemo govoriti o postojanju anksioznih poremećaja.

Kod anksioznih poremećaja anksioznost je većeg intenziteta, učestala je, duži vremenski period je prisutna i utiče na kvalitet celokupnog života. Neki od anksioznih poremećaja su paniči poremećaj, opsesivno-kompuslivni poremećaj, socijalna fobija, generalizovan anksiozni poremećaj...

Anksioznost treba razlikovati od osećanja straha. Naime, strah se vezuje za konkretan spoljašnji objekat ili stiuaciju, dok anksioznost možemo odrediti kao strah koji nema izvor u spoljašnjoj sredini. Kada osećamo anksioznost, često imamo teškoću da odredimo zašto se osećamo anksiozno.

Dakle, možemo imati strah od lifta, strah da nećemo položiti ispit, strah da će nas ostaviti partner... a možemo biti anksiozni povodom gubitka kontrole, povodom mogućnosti da će se nešto loše desiti i slično.

Pored ovog razgraničenja, treba napomenuti i dve vrste strahova, a to su realni i neurotski. Realni strahovi su strahovi od stvarno opasnih stvari, bića ili situacija, poput požara, divljih životinja, prirodnih katastrofa, ratova, itd. Dok su neurotski strahovi preterani strahovi. U neurotske strahove spadaju već pomenut strah od lifta ili zatvorenog prostora, strah od letenja avionom i slično.

Svedoci smo da je anksioznost kao emocija sa svojim propratnim fiziološkim efektima, jako neprijatna, a nekada i mučna. Anksioznost nas pogađa u celosti, utiče na naše telo, na naše ponašanje i našu psihu. Dakle, postoje takoreći 3 dela anksioznosti: fizički simptomi anksioznosti, anksiozne misli i anksiozna ponašanja.

• teškoća da se zaspi
• slab apetit
• slaba koncentracija
• umor ili iritiranost
• ubrzan rad srca
• suvoća usta
• vrtoglavica
• drhtanje, treperenje
• grčevi u stomaku i/ili dijareja
• mišićna tenzija
• nemogućnost da se ostane smiren
• mučnina
• glavobolja
• umor
• ubrzano disanje
• znojenje
• hladni i znojavi dlanovi
• iracionalno i nekontrolisano osećanje brige i straha
• osećanje panike i nelgode bez vidljivog razloga
• opsesivne misli
• itd.

Evo jednog primera kako može izgledati ispitna anksioznost:

Fizički simptomi: Osoba ima ubrzan rad srca, znoji se, ima ubrzan rad creva, ima osećaj treperenja.

Misli koje osoba ima: “Šta ako ne budem znao sve odgovore? Ako ne budem znao sve odgovore onda ću pasti ispit! Ja ne smem pasti ovaj ispit jer ako ga padnem to će značiti da sam glup!”

Ponašanje osobe u toj situaciji: Preterano učenje i preslišavanje. Višestruko proveravanje da li je tačno napisan odgovor. Želja da se izbegne ispit, a u nekim situacijama i ne izlazak na ispit.

Pre svega anksioznost je normalno ljudsko osećanje koje ima svoju svrhu u preživljavaju čoveka (borba-beg). Kada je anksioznost učestala, dugotrajna i visokog intenziteta, možemo govoriti o prisustvu anksioznih potemećaja.

Ima više uzroka pojave anksioznih poremećaja i obično su posledica interakcije više različitih faktora. Neki od potencijalnih faktora za pojavu anksioznih poremećaja su genetska predispozicija, dugotrajan stres, trauma, zloupotreba alkohola i droga, hormonski disbalans (npr. hipertireoidizam), neželjena dejstva nekih lekova i slično.

Lečenje ankioznih poremećaja je moguće i u većini slučajeva veoma uspešno. Postoji više načina na koji se mogu lečiti anksiozni poremćaji (psihoterapija, farmakoterapija, relaksacija, meditacija, joga...), a kod nekih anksioznih poremećaja je potrebno i kombinovati načine lečenja.

Najveći uspeh u lečenju anksioznih poremećaja pokažuju kombinacija psihoterapije i farmakoterapije. Od psihoterapija najveći uspeh prema istraživanjima pokazuju kognitivno-bihejvioralne terapije, sa “dodatkom” relaksacionih treninga, meditacije, majndfulnesa i joge.

Anksioznost je normalna jer nam pomaže da preživimo.

Iako je neprijatna, anksioznost nije opasna jer simptomi koje imamo kada doživljavamo anksioznost su tu da bi nas zaštitili a ne da bi nam naudili.

Anksioznost je osećanje koje se javi, dostgine svoj vrhunac i polako krene da se opada... do sledeće situacije koju procenimo kao opasnu .

Anksioznost ne možemo isključiti, već možemo naučiti da na razlitiče situacije koje su za nas opasne, ne reagujemo anksiozno već zdravo zabrinuto.

Postoje neke opšte strategije kako možete pomoći sebi kada doživlajvate anskioznost:

• Pre svega treba da se informišete o tome šta je anskioznost, koji su simptomi, kako se može lečiti.
• Možete zapisivati situacije u kojima se osećate anskiozno. U tim situacijama probajte da zabeležite svoje misli. Pitajte sebe “Čega se plašim?”, “Šta je najgore što može da se desi pa se osećam anksiozno?”. Kada uvidite zašto se osećate anksiozno, probajte da racionalno sagledate situaciju.
• Naučite da se opuštate. Upišite se na jogu ili potražite neke klipove na internetu pomoću kojih ćete vežbati mišićnu relaksaciju i duboko disanje.
• Suočite se sa svojim strahovim. Na primer, ako se plašite lifta, vozite se liftom.
• Idite u prirodu.
• Hranite se zdravo i pijte više tečnost.
• Smanjite unos kafe i jakih čajeva.
• Spavajte barem 6h u toku noći.

Ako ove strategije ne pomažu treba razmisliti o tome da potražite pomoć psihoterapeuta, lekara ili psihijatra.